Основан пре шест деценија на иницијативу и средствима рударске привреде, Рударски институт је у научном, развојно-истраживачком и пројектантском смислу био креативна окосница изградње, техничко-технолошког и производног успона југословенског и српског рударства у другој половини ХХ века. Ангажовањем врхунских научних и инжењерских кадрова, Рударски институт је постао својеврсна инжењерска школа која је изнедрила наше најбоље истраживаче, пројектанте, универзитетске професоре и носиоце развоја минерално-сировинског комплекса наше земље. Доприноси Рударског института нису само бројни успешно реализовани научни, развојно-истраживачки, иновациони и привредни пројекти, већ и развој и примена нових рудничких технологија, опитних, лабораторијских и мерних метода, нових математичко-моделских приступа у рударском инжењерству и слично.
У том смислу издвајају се: Развој и примена аналогних модела рудничких вентилационих мрежа (1969); Набавком дигиталног рачунара Hewlett Packard 9810 (1973), увођење у редовне експерименталне и инжењерске процедуре математичко-моделских и симулационих метода; Нешто касније развој и примена фото-еластичних модела у анализама напонско – деформационих стања стенских масива, примена геостатистике у анализама и пројектовању, развој софтверског пакета „Сол“ за обраду лежишта и пројектовање површинских копова итд.