СРЕЋНО!
120 година од штрајка рудара у Сењском руднику
Индустријска револуција и примена парних машина ставља у први план угаљ као енергент у индустрији. У Србији, изградња Тополивнице у Крагујевцу, коју је требало обезбедити квалитетним високо калоричним горивом, доводи и до отварања Сењског рудника мрког угља 1853. године, на основу одлуке Рударског одељења Министарства финансија Кнежевине Србије.
После припремних радова, у изданку угљеног слоја откопано је првих 26.320 ока, односно 33,7 тона угља, и отпремљено Тополивници 12. маја 1854. у 98 кириџијских кола. Пуштањем у рад пруге Београд – Ниш, 1884. године, потребе за мрким угљем знатно су повећане па је, да би се олакшала достава угља, 1892. изграђена пруга уског колосека Сењски рудник – Ћуприја. Због свог стратешког значаја Сењски рудник је, осим у једном краћем периоду (1869–1874), увек био у власништву државе.
Откопавање угља почивало је на мануелном раду, рудари нису имали заштитну опрему, користили су своју одећу – гуњ, шубару, опанке итд. На дан Светог Прокопија 1893. догодила се једна од највећих несрећа у рудницима Србије, када је цела смена остала под земљом. Од тада се 21. јул обележава као дан сећања на страдале камарате.
У Сењском руднику је 6. августа 1903, на педесетогодишњицу рудника, дошло и до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла тројице камарата. Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан олај за светиљке. У част овог догађаја, 6. август проглашен је 1955. године за Дан рудара Србије, и од тада се свечано обележава.