Aktuelnosti iz RI

SREĆNO!

120 godina od štrajka rudara u Senjskom rudniku

Industrijska revolucija i primena parnih mašina stavlja u prvi plan ugalj kao energent u industriji. U Srbiji, izgradnja Topolivnice u Kragujevcu, koju je trebalo obezbediti kvalitetnim visoko kaloričnim gorivom, dovodi i do otvaranja Senjskog rudnika mrkog uglja 1853. godine, na osnovu odluke Rudarskog odeljenja Ministarstva finansija Kneževine Srbije.

Posle pripremnih radova, u izdanku ugljenog sloja otkopano je prvih 26.320 oka, odnosno 33,7 tona uglja, i otpremljeno Topolivnici 12. maja 1854. u 98 kiridžijskih kola. Puštanjem u rad pruge Beograd – Niš, 1884. godine, potrebe za mrkim ugljem znatno su povećane pa je, da bi se olakšala dostava uglja, 1892. izgrađena pruga uskog koloseka Senjski rudnik – Ćuprija. Zbog svog strateškog značaja Senjski rudnik je, osim u jednom kraćem periodu (1869–1874), uvek bio u vlasništvu države.

Otkopavanje uglja počivalo je na manuelnom radu, rudari nisu imali zaštitnu opremu, koristili su svoju odeću – gunj, šubaru, opanke itd. Na dan Svetog Prokopija 1893. dogodila se jedna od najvećih nesreća u rudnicima Srbije, kada je cela smena ostala pod zemljom. Od tada se 21. jul obeležava kao dan sećanja na stradale kamarate.

U Senjskom rudniku je 6. avgusta 1903, na pedesetogodišnjicu rudnika, došlo i do prvog organizovanog štrajka rudara, a povod je bilo otpuštanje sa posla trojice kamarata. Nakon devet dana štrajka, rudari su izborili povratak svojih drugova na posao, ali i kraće radno vreme i besplatan olaj za svetiljke. U čast ovog događaja, 6. avgust proglašen je 1955. godine za Dan rudara Srbije, i od tada se svečano obeležava.

SREĆNO!

120 godina „Rudarskog glasnika”

Prvi broj jednog od najstarijih naučnih časopisa za rudarstvo, „Rudarskog glasnika”, pojavio se početkom 1903. godine. Vlasnik i urednik bio je Petar Ilić (Oreovica kod Požarevca, 1863 – Beograd, 1941) profesor matematike i inženjer rudarstva.

Raspravama o rudištima i rudničkoj geologiji, razvoju i stanju rudarstva u Srbiji, otvaranju rudnika i ulaganjima u rudarstvo, rudarskoj terminologiji, školovanju kadrova, naučnim i tehničko-tehnolopškim dostignućima, rudarstvu u susednim zemljama i u svetu, rudarskom zakonodavstvu i rudarstvu i geologiji uopšte, Petar Ilić je ostavio pisanu riznicu koja čuva od zaborava važne informacije o srpskom rudarstvu na prevoju XIX i XX stoleća.

Nakon odlaska u penziju, Ilić nije mogao da nastavi finansiranje časopisa, te je 1910. godine, posle objavljenih 78 brojeva na ukupno 2.548 strana, prestalo izlaženje „Rudarskog glasnika”. Po osnivanju Rudarskog instituta u Beogradu 1960, inicirano je nastavljanje izdavanja časopisa. Obnovljeni „Rudarski glasnik” izašao je 1962. i brzo postao jedan od najuglednijih naučnih časopisa za rudarstvo. Izlazio je redovno do 1999. kada je iz materijalnih i drugih razloga obustavljeno štampanje. Pod okriljem Rudarskog instituta i u novom ruhu, „Rudarski glasnik” 2013. nastavlja svoju misiju, na srpskom i engleskom jeziku.

Od rođendanske 1903. do jubilarne 2023. godine, „Rudarski glasnik” objavio je 246 brojeva na 18.825 strana. Naučnim i stručnim informacijama, čuvanjem faktografije o velikom usponu i dostignućima srpske rudarske i geološke privrede, nauke, inženjerstva i školstva tokom HH stoleća, „Rudarski glasnik” nastavlja da ispunjava prvobitne ciljeve i misiju časopisa.

8. BALKANSKI RUDARSKI KONGRES održan u Beogradu 28-30. septembra u organizaciji Rudarskog instituta. Saopštena 92 rada, 208 autora iz 23 zemlje, izuzimajući Afriku sa svih kontinenata. Publikovan Zbornik radova, 808 strana.