Рударски институт је научна, развојно-истраживачка и пројектантска креативна окосница изградње, техничко-технолошког и производног развоја југословенског и српског рударства у другој половини ХХ века. Ангажовањем угледних научних и инжењерских кадрова, Рударски институт је као престижна инжењерска школа изнедрио бројне истраживаче, пројектанте, универзитетске професоре и носиоце развоја минерално-сировинског комплекса Југославије и Србије. Доприноси Рударског института нису само успешно реализовани научни, развојно-истраживачки, иновациони и привредни пројекти, већ и развој и примена нових рудничких технологија, опитних, лабораторијских и мерних метода, нових математичко-моделских приступа у рударском инжењерству итд.

За потребе југословенских, српских и рудника широм планете (Чехословачка, САД, Боливија, Замбија, Мозамбик, Алжир, Египат, Тунис, Јордан, Индија, Кина, Мијанмар, Аустралија) Рударски институт је урадио више од 10.000 студија, инвестиционих програма, пројеката, више милиона лабораторијских и теренских мерења, опитних испитивања, и допринео унапређењу производње, технолошкој модернизацији, повећању ефикасности, еколошкој и производној безбедности.

Према пројектним решењима Института отворено је више 70 рудника са комплетном инфраструктуром, пуштено у погон преко 40 постројења за припрему минералних сировина и чишћење угља, изграђено више од 20 јаловишта и депонија пепела и шљаке, и остварени врхунски резултати у рудницима и рударским басенима широм Србије и Југославије: Угаљ: Колубара, Костолац, Косовo, Суводол-Битољ, Осломеј, Ковин, Пљевља, Угљевик, Гацко, Станари, Велење, Трбовље, Лабин, Крека, Бановићи, Бреза, Зеница, Мостар, Алексинац, Боговина, Врдник, Вршка чука, Добра срећа, Западноморавски рудници, Ибарски рудници, Јанкова клисура, Јасеновац, Јелашница, Манасија, Лубница, Подвис, Тресибаба, Рембас, Ртањ, Соко, Штаваљ, Живојно, Mаријево итд.  Метали: Бор, Мајданпек, Трпеча, Рудник, Бучим, Сребреница, Кишница, Ајвалија, Бадовац, Ново брдо, Бело брдо, Црнац, Жута прлина, Јелакце, Копорић, Kижевак,  Велики мајда, Грот, Леце, Подвирови, Саса, Злетово,  Tораница, Брсково, Шупља стјена,  Зајача, Никшић, Милићи, Јајце, Клина, Посушје, Глоговац, Рзаново-Кавадарци, Сува руда, Љубија, Омарска, Вареш,  Дамјан, Тајмиште, Жировски врх итд. Неметали: Магнохром Краљево, Голеш, Стрезовце, Шумадија – рудници магнезита, Босанска Крупа,Беочин, Косјерић, Поповац, Ђенерал Јанковић, Тоза Марковић Кикинда, Полет Нови Бечеј, Потисје Кањижа, Братунац, Јелен до, Копаоник, Уб, Рготина, Златокоп  Врањска Бања, Неметали Топола, Венчац Аранђеловац, Рудници неметала Раковац, Страгари, Корлће, Босанско Петрово  Село итд.

У Институту су осмишљена бројна техничка решења извођења рударских радова, метода откопавања, израде подземних просторија и тунела, транспорта, одлагања, комуникационе интеграције, пратеће логистике и инфраструктуре, заштите и безбедности на раду итд.

Институт је реализовао више од 60 научно-истраживачких, развојних и иновационих пројеката под окриљем и финансијском подршком Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Савезног министарства за науку и технолошки развој Југославије.  Патентирано је 11 технологија и поступака.