Рударски институт је у научном, развојно-истраживачком и пројектантском смислу био креативна окосница изградње, техничко-технолошког и производног успона југословенског и српског рударства у другој половини ХХ века. Ангажовањем врхунских научних и инжењерских кадрова, Рударски институт је постао својеврсна инжењерска школа која је изнедрила најбоље истраживаче, пројектанте, универзитетске професоре и носиоце развоја минерално-сировинског комплекса Југославије и Србије. Доприноси Рударског института нису само бројни успешно реализовани научни, развојно-истраживачки, иновациони и привредни пројекти, већ и развој и примена нових рудничких технологија, опитних, лабораторијских и мерних метода, нових математичко-моделских приступа у рударском инжењерству итд.

Бројни су научни и стручни доприноси Института који су опредељујуће утицали на подизање и градњу југословенског и српског рударства, рударске науке и инжењерства. За потребе југословенских, српских и рудника у иностранству (Бурма-Мијанмар, Тунис, Мароко, Перу, Чиле, Јордан, Иран, Кина) Рударски институт је урадио више од 5.000 студија, инвестиционих програма, пројеката, више милиона лабораторијских и теренских мерења, опитних испитивања, и допринео унапређењу производње, технолошкој модернизацији, повећању ефикасности, еколошкој и производној безбедности.

Према пројектним решењима Института отворено је преко 70 рудника са комплетном инфраструктуром, пуштено у погон преко 40 постројења за припрему минералних сировина и чишћење угља, изграђено више од 20 јаловишта и депонија пепела и шљаке, и остварени врхунски резултати у рудницима и рударским басенима широм Југославије: Колубара, Костолац, Косовски рудници угља, Бор, Мајданпек, Трепча, Бучим, Суводол-Битољ, Велење, Рудник Рудник, Сребреница, Љубија, Омарска, Угљевик, Станари, Гацко, Крека, Алексинац, Зајача, Милићи, Бановићи, Трбовље, Истарски рудници, Боговина, Никшић, Кална, Жировски врх, Беочин, Ковин, Мостар, Косјерић, Поповац, Штаваљ, Пљевља, Нови Бечеј, Осломеј, Тајмиште, Ибарски рудници угља, Рембас, Соко, Врдник, Брсково, Леце, Саса, Кишница, Ајвалија, Фени Кавадарци, Казандол, итд.

У Бурми (Мијанмар) стручњаци Института реализовали су пројекат рудника злата по принципу „кључ у руке” од истраживања, преко пројектовања, отварања, обуке кадрова до уходавања производње, у Јорадну у сарадњи са Југометалом из Београда постројење за концентрацију руде фосфата итд.

У Институту су осмишљена бројна техничка решења извођења рударских радова, метода откопавања, израде подземних просторија и тунела, транспорта, одлагања, комуникационе интеграције, пратеће логистике и инфраструктуре, заштите и безбедности на раду итд.