Делатности Завода за пројектовање експлоатације лежишта минералних сировина су научна, развојна и иновациона истраживања, пројектовање рудника са површинском, подземном, бушотинском и подводном експлоатацијом, рудничких система за надзор и управљање и логистички инжењерски послови из области геологије, хидрогеологије, одводњавања рудника, геодезије, рекултивације, ревитализације и уређења рударским радовима деградираних предела.
ЗАВОД ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ЛЕЖИШТА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА
Завод за пројектовање експлоатације минералних сировина је окосница Рударског института од његовог формирања. У стваралачкој мисији Рударског института, Завод је био покретач и носилац примарне функције истраживачке и пројектне интеграције свих сегмената Института. Доприносе и резултате Завода у овом раздобљу, немогуће је прецизно квантификовати, они се мере хиљадама пројекта, планова, студија, експертиза, стручних оцена, примењених истраживања и бројних развојних и научних пројеката реализованих за потребе минерално-сировинског комплекса Југославије и Србије.
Развојем и увођењем у примену нових приступа и метода у пројектовање, инжењерску анализу и одлучивање, Завод је предњачио и постављао нове високо креативне стандарде. Упора ових резултата су кадровски потенцијали, односно спрега искуства и високе стручности ангажованих најугледнијих рударских инжењера и перманентног подмлађивања, школовања и припреме млађих за преузимање захтевних истраживачких и пројектантских задатака. На тај начин Завод је постао школа која је изнедрила бројне водеће рударске стручњаке.
Завод је захваљујући врхунској стручности кадрова, успостављеним високим стандардима у пројектовању и сталном непосредном контакту са проблемима у рудницима, усмеравајуће утицао на осавремењавање производних процеса, унапређење постојећих, креирање и увођење нових ефикаснијих и безбеднијих технологија, заштиту животне средине, реинжењеринг експлоатационих захвата и повећање искоришћења лежишта минералних сировина. Доприноси Завода за пројектовање експлоатације минералних сировина, развоју и великом успону југословенског и српског рударства у другој половини ХХ века су неоспорни. Нема рударског система и значајнијег рудника у Југославији и Србији у чијем отварању, развоју, реконструкцији или технолошком осавремењавању није учествовао Завод својим пројектним решењима од идејног до извршног нивоа.
У експлоатацији енергетских минералних сировина то су: Рударско енергетско–индустријски комбинат Колубара, Индустријско енергетски комбинат Костолац, Косовски угљени басен, Рударско енергетски комбинат Битољ, Рудник угља Осломеј, Рудник за подводну експлоатацију угља Ковин, Рудник угља Пљевља, Рудник и термоелектрана Угљевик, Рудник и термоелектрана Гацко, Рудник угља Станари, Рудник угља Велење, Рудник угља Трбовље, Истарски рудници угља, Рудник угља Крека, Рудник угља Бановићи, Средњобосански рудници угља Зеница, Рудник угља Мостар, Алексиначки рудници, Рудник мрког угља Боговина, Рудник мрког угља Врдник, Рудник каменог угља Вршка чука, Рудник каменог угља Добра срећа, Западноморавски угљени басен, Ибарски рудници, Рудник угља Јанкова клисура, Рудник мрког угља Јасеновац, Рудник мрког угља Врдник, Рудник мрког угља Јелашница, Рудник мрког угља Манасија, Рудник лигнита Лубница, Рудници каменог угља Подвис и Тресибаба, Рудници мрког угља Рембас, Рудник каменог угља Ртањ, Рудник мрког угља Соко и Рудник мрког угља Штаваљ.
У експлоатацији металичних минералних сировина иза Завода је пројектантско инжењерско дело о коме говори листа сложених рударских производних система и рудника: Рударско топионичарски басен Бор, Рударско металуршко хемијски комбинат Трепча (Рудник Трепча – Стари трг), Рудник бакра Мајданпек, Рудник бакра Бучим, Рудник-Рудник, Рудник Зајача, Рудник боксита Клина, Рудник олова и цина Сребрница, Рудници олова и цинка Кишница и Ајвалија (Ајвалија, Бадовац, Кишница, Ново Брдо), Рудници олова и цинка Копаоник (Бело брдо, Црнац, Жута прлина, Јелакце, Копорић), Рудник Велики мајдан, Рудник Грот, Рудник Леце, Рудник Подвирови, Рудник Сува руда, Рудник Саса, Рудник олова и цинка Брсково, Рудници боксита Никшић, Боксит Милићи, Рудник боксита Јајце, Рудник боксита Клина, Фероникл Глоговац, Фени (рудник руде никла Рзаново) Кавадарци, Рудници жељезне руде Омарска, Површински копови руде гвожђа Дамјан и Тајмиште, Рудник уранијума Жировски врх, Рудник злата Ћао – Пато (Бурма, данас Мјанмар) итд.
Широк је опус пројекта Завода урађених за потребе индустрије неметаличних минералних сировина, то су пре свега Магнохром Краљево, Беочинска фабрика цемента, Фабрика цемента Косјерић, Фабрика цемента Ђенерал Јанковић, Индустрија грађевинског материјала Тоза Марковић Кикинда, Индустрија грађевинске керамике Полет Нови Бечеј, Површински коп кречњака Јелен до, Копаоник Уб, Рудник кварцног песка Рготина, Златокоп Врањска Бања, Неметали Топола, Венчац Аранђеловац, Рудници неметала Раковац итд.
Допринос рударској науци, инжењерству, привреди и образовању сарадници Завода дали су одбрањеним бројним магистарским тезама и докторским дисертацијама, организовањем научних и стручних скупова, публиковањем преко хиљаду научних и стручних радова, више десетина монографија, уџбеника и стручних књига. Круна овог рада је учешће сарадника Завода у припреми монографског дела Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века (2014, Београд) чији је суиздавач Рударски институт.
Данас Завод за пројектовање експлоатације минералних сировина, интегрисаним систем менаџмента и лиценцама испуњава све услове савремених стандарда, односно услове акредитоване мериторности за своју делатност.