Rudarski institut je u naučnom, razvojno-istraživačkom i projektantskom smislu bio kreativna okosnica izgradnje, tehničko-tehnološkog i proizvodnog uspona jugoslovenskog i srpskog rudarstva u drugoj polovini HH veka. Angažovanjem vrhunskih naučnih i inženjerskih kadrova, Rudarski institut je postao svojevrsna inženjerska škola koja je iznedrila najbolje istraživače, projektante, univerzitetske profesore i nosioce razvoja mineralno-sirovinskog kompleksa Jugoslavije i Srbije. Doprinosi Rudarskog instituta nisu samo brojni uspešno realizovani naučni, razvojno-istraživački, inovacioni i privredni projekti, već i razvoj i primena novih rudničkih tehnologija, opitnih, laboratorijskih i mernih metoda, novih matematičko-modelskih pristupa u rudarskom inženjerstvu itd.

Brojni su naučni i stručni doprinosi Instituta koji su opredeljujuće uticali na podizanje i gradnju jugoslovenskog i srpskog rudarstva, rudarske nauke i inženjerstva. Za potrebe jugoslovenskih, srpskih i rudnika u inostranstvu (Burma-Mijanmar, Tunis, Maroko, Peru, Čile, Jordan, Iran, Kina) Rudarski institut je uradio više od 5.000 studija, investicionih programa, projekata, više miliona laboratorijskih i terenskih merenja, opitnih ispitivanja, i doprineo unapređenju proizvodnje, tehnološkoj modernizaciji, povećanju efikasnosti, ekološkoj i proizvodnoj bezbednosti.

Prema projektnim rešenjima Instituta otvoreno je preko 70 rudnika sa kompletnom infrastrukturom, pušteno u pogon preko 40 postrojenja za pripremu mineralnih sirovina i čišćenje uglja, izgrađeno više od 20 jalovišta i deponija pepela i šljake, i ostvareni vrhunski rezultati u rudnicima i rudarskim basenima širom Jugoslavije: Kolubara, Kostolac, Kosovski rudnici uglja, Bor, Majdanpek, Trepča, Bučim, Suvodol-Bitolj, Velenje, Rudnik Rudnik, Srebrenica, Ljubija, Omarska, Ugljevik, Stanari, Gacko, Kreka, Aleksinac, Zajača, Milići, Banovići, Trbovlje, Istarski rudnici, Bogovina, Nikšić, Kalna, Žirovski vrh, Beočin, Kovin, Mostar, Kosjerić, Popovac, Štavalj, Pljevlja, Novi Bečej, Oslomej, Tajmište, Ibarski rudnici uglja, Rembas, Soko, Vrdnik, Brskovo, Lece, Sasa, Kišnica, Ajvalija, Feni Kavadarci, Kazandol, itd.

U Burmi (Mijanmar) stručnjaci Instituta realizovali su projekat rudnika zlata po principu „ključ u ruke” od istraživanja, preko projektovanja, otvaranja, obuke kadrova do uhodavanja proizvodnje, u Joradnu u saradnji sa Jugometalom iz Beograda postrojenje za koncentraciju rude fosfata itd.

U Institutu su osmišljena brojna tehnička rešenja izvođenja rudarskih radova, metoda otkopavanja, izrade podzemnih prostorija i tunela, transporta, odlaganja, komunikacione integracije, prateće logistike i infrastrukture, zaštite i bezbednosti na radu itd.