ЉУБОМИР КЛЕРИЋ (рођ. Julius Clery, Суботица 29.6.1884 – Београд 21.1.1910), рударски инжењер, геолог, научник, конструктор, проналазач, утемељитељ српске школе механике и машинства, универзитетски професор, један од првих академика Српске краљевске академије (данас Српска академија наука и уметности). Свестрано врхунски образован рударски инжењер, великан српске науке, Клерић припада ствараоцима који у инжењерској науци отварају и граде нове путеве. Његово научно и стручно дело у рударству, геологији, машинству, математици, механици, телеметрији и аналогном рачунарству сведок је томе.

Школовање
Основно образовање стекао је у Суботици 1855. Средње у Београду, Прву мушку гимназију завршио 1863. После друге године на Техничком факултету Велике школе у Београду, 1865. упућен је на студије рударског инжењерства на Краљевску рударску академију Саксона у Фрајберг, студије је завшио 1869. Током студија, 1867-1868, изучавао је машинство на Машинском факултету Федералног политехничког института у Цириху. Усавршаво се 1870. на Краљевској рударској академији у Берлину.

Рударство и геологија
Истраживао је лежиште живе и отвoрио рудник на Авали, истраживао стања рудишта на Венчацу, Руднику и Космају, геолошке услове на траси железничке пруге Ћуприја – Алексинац, лежиште гвожђа код Орана у Африци. У име Владе Србије, у Будимпешти је контролисао пројекат и испитивања квалитета камена за градњу Савског мостa.

Математика и механика
Клерићеви публиковани научни радови, први 1872. последњи 1907, тематски су претежно из или примене математике и механике. Аутор је бројних научних радова и расправа, уџбеника Теоријска механика (Књига I, 1880; Књига, 1883; Књига 1889; Београд, 1317 стр.) и две монографије: Садашњи резулетати у кинематици као прилог за моју теоријску механику (Београд, 1882, 47 стр.) и Тракториограф – конструисање лудолфовог броја π и основице е природног броја (Београд, 1896, — стр.)

Универзитетска делатност
На Великој школи је биран за професора за предмет Механика и наука о машинама, а поделом предмета преузео је Теоријску механику. Основао је и две катедре на Великој школи: за нацртну геометрију са пројективном геометријом и графостатиком и за грађевину на суву и води. Био је декан Техничког факултета Велике школе у Београду, члан Комисије за формирање Универзитета у Београду итд.

Конструктор и проналазач
Конструктор је машине за бушење тла, патроне за минирање, подводне мине, тракториографа, 1892, телеметра, поларног пантографа, инструмента за цртање линија другог реда. Самокритичан и одговоран, своја конструктерска решења, изумитељска дела и проналаске излагао је провери, критици и оценама научне и стручне јавности. Најчешће су то била излагања у Академији природних наука Српске краљевске академије.

Ангажовање у државној управи
По политичком убеђењу конзервативац, Клерић никада није био члан политичке странке. Као родољуб посвећен напретку и препороду сиромашне земље, два пута је прихватао да својом стручношћу, умећем, угледом, ауторитетом и знањем помогне земљи као министар: просвете 1894-1895. и народне привреде 1896-1897. Био је члан Државног савета од одласка у пензију до краја живота.

Патриота и војник
Као рударски инжењер стручaн за експлозиве и минирање, одазвао се позиву министра војске да помогне у борбеним операцијама у Српско-турским ратовима (Српски ратови за независност) 1876-1878. Заједно са Симом Лозанићем, хемичаром, учествовао је у борбеним активностима. Правили су и полагали подводне мине на Дунаву у доњем току и на Морави. Постављао је и запреке са минским пољима, ради спречавања турских бродова и коњице. Одликован је са два одликовања за ратне заслуге.

Клерић и знаменити савременици
Пријатељство, поштовање и плодну стваралачку сарадњу имао је са бројним знаментим савременицима. Посебно се истиче сарадања са акедемицима Јосифом Панчићем, Јованом Жујовићем, Симом Лозанићем, Богданом Гавриловиће, Михајлом Петровићем Аласом и др. Односи између Милутина Миланковића и Љубомира Клерића нису били онакви како бисмо очекивали. Разумевајући значај и величину научног дела Николе Тесле, предложио је 1894. Српској краљевској академији да Николу Теслу изабере за дописног члана.

Углед и признања
За доприносе науци, инжењерству, образовању, за патриотизам и шире ангажовања носилац је бројних признања: За ратне заслуге одликован је Медаљом за храброст и Таковским крстом; Носилац је Леополдовог ордена Краљевине Белгије; Члан Српског ученог друштва-Одбора за науке природне и математичке, 1871; Члан Српске краљевске акдемије,1887; Члан Мађарске академије наука, 1894; Члан Српског пољопривредног друштва,1872; Почасни члан Српског лекарског друштва,1878; Почасни члан Удружења српских инжењера и архитекта, 1890; Члан Српског геолошког друштва, 1891; Члан Одбора Рударског удружења Краљевине Србије, 1895; Члан Надзорног одбора Српског бродарског друштва,1895. итд.

Слободан Вујић

Детаљније о Клерићу на страни сајта: БИБЛИОТЕКА / РУДАРСКИ ГЛАСНИК 2019
( http://ribeograd.ac.rs/sr/rudarski-glasnik-2019-2/)

Пригодна поштанска марка

Пошта Србије је 10. 07. 2020. пустила у оптицај пригодну марку и FDC коверту са жигом поводом 175 година од рођења Љубомира Клерића.